Serija

Pansion Evropa


Serija “Pansion Evropa” prati dogodovštine članova porodice Belimarković i dešavanja u njihovom porodičnom pansionu. Nakon što Mihailo preko vebsajta ponudi deo svog doma kao ekskluzivan smeštaj inostranim turistima, u kuću Belimarkovića počinju da stižu gosti iz Evrope. Uz obilje komičnih zapleta, i domaćini i gosti će naučiti nešto novo o sebi, ali i o drugima.

Režija: Ognjen Janković

Scenario: Vuk Ršumović, Aleksa Ršumović, Luka Kurjački, Dijana Karanović

Produkcija: Vision team

Glumačka ekipa: Bora Nenić, Dušanka Stojanović Glid, Branislav Zeremski, Uroš Jovčić i Dostana Nikolić.


Likovi

Serija “Pansion Evropa” prati dogodovštine članova porodice Belimarković i dešavanja u njihovom porodičnom pansionu. Nakon što Mihailo preko vebsajta ponudi deo svog doma kao ekskluzivan smeštaj inostranim turistima, u kuću Belimarkovića počinju da stižu gosti iz Evrope. Uz obilje komičnih zapleta, i domaćini i gosti će naučiti nešto novo o sebi, ali i o drugima.

Režija: Ognjen Janković

Scenario: Vuk Ršumović, Aleksa Ršumović, Luka Kurjački, Dijana Karanović

Produkcija: Vision team

Glumačka ekipa: Bora Nenić, Dušanka Stojanović Glid, Branislav Zeremski, Uroš Jovčić i Dostana Nikolić.


(Ne)tačno

 


 

Zanimljivosti

Epizoda 1 - Stižu gosti

Belimarkovići se spremaju da u svoju kuću prime goste iz različtih zemalja EU i suoče se sa svim kulturološkim razlikama koje ih dele. Iako im deluje nezamislivo, naročito Jeleni, u njihovoj kući će morati da se naprave kompromisi. Isto tako, EU napravila je kompromise između 28 zemalja koliko broji članova. Njena vrata su i dalje otvorena drugim evropskim državama koje žele da joj pristupe, a koje su posvećene unapređenju mira, demokratije, stabilnosti i prosperiteta. Jedinstvena karakteristika EU je da, iako su to suverene, nezavisne države, te države udružuju deo svoje „suverenosti” kako bi stekle moć i iskoristile prednost koju im daje veličina. 

Epizoda 2 – Ljubav na usta ulazi

Baš kao što je deka Spasoje sklopio mir sa Nemcima ovih dana, tako je 22. januara 1963. godine u Parizu potpisan mirovni sporazum između Francuske i Nemačke. Ovim sporazumom, koji se naziva i Jelisejski sporazum, stavljena je tačka na decenije nasilja u odnosima između ove dve zemlje i stvoren je temelj mirovne politike koju zagovara EU. Formiranje EU stvorilo je najsvetliju tačku okvira za mir u Evropi na osnovu koje se onemogućava rat između država članica, čemu svedoči i pedeset godina mira u Evropi. 

Epizoda 3 – Ruka ruci

Deka Spasoje i Mihajlo nisu ni svesni koliko su imali sreće. Njihov pokušaj mita u Britaniji ne bi prošao neopaženo. Britanski Zakon o mitu iz 2010. godine smatra se najoštrijim zakonskim propisom protiv mita. Kazne predviđaju do deset godina zatvora, zajedno sa mogućnošću neograničene novčane kazne, oduzimanjem imovine i otkazom za direktore kompanija i preduzeća. Evropska unija neprestano radi na jačanju borbe protiv korupcije na svim nivoima, u svim institucijama i zemljama Evropske unije, ali i izvan njenih granica. 

Epizoda 4 – Izlet

Uprkos svom Mihajlovom trudu da se Sagi dopadne Lepenski vir, pa onda i on sam, njen utisak možda ne bi bio potpun da ovaj lokalitet nije rekonstruisan pomoću sredstava Evropske unije. Kulturna politika Evropske unije osmišljena je tako da promoviše raznolikost i čuva i unapređuje dijalog između različitih kultura. EU poštuje sve kulturne i jezičke različitosti i stara se da evropsko kulturno nasleđe bude sačuvano. 

Epizoda 5 – Bacač smeća

Dok se Belimarkovići čude što Aleta sakuplja “otpad“ po gradu, u zemljama EU se možda baš u tom trenutku reciklira taj isti otpad i time doprinosi očuvanju okoline i ekonomskom razvoju. Trenutno se u EU reciklira oko 60% otpada, a u Srbiji samo 10%. EU računa da bi u dugoročnom nastojanju da se ostvari recikliranje 70% ukupnog otpada moglo biti stvoreno oko pola miliona novih radnih mesta u Srbiji. Ciljevi koje postavlja evropsko zakonodavstvo ključni su pokretači poboljšanog upravljanja otpadom, inovacija u recikliranju, ograničenja u korišćenju deponija, ali i u podsticanju promene ponašanja građana. 

Epizoda 6- Kurs špijunaže

Da bi Agnješka stigla u Srbiju i razmenila iskustvo sa svojim kolegama morala je da postane učesnik Erasmus Mundus programa. Ovaj projekat EU možda ne bi značio Mihajlu, ali  mnogim drugim studentima predstavlja neprocenjivo iskustvo. Erasmus ima za cilj povećanje kvaliteta visokog obrazovanja i mobilnosti studenata i univerzitetskih profesora davanjem stipendija i  kroz akademsku saradnju sa partnerskim zemljama. U periodu od 2008. do 2013. godine 1200 predavača i studenata sa Univerziteta u Srbiji učestvovalo je  u Erasmus+ programu. U toku istog perioda, više od 400 studenata i predavača iz Evropske unije posetilo je srpske univerzitete. 

Epizoda 7 – Randevu

Mihajlove predrasude o zemljama Istočne Evrope su uobičajene u našem društvu, ali zato deka Spasoje ima dovoljno iskustva i zna da je Slovačka zemlja budućnosti. Od 2002. Slovačka beleži zavidan rast ekonomije i dobija popularan nadimak „Tigar iz Tatre“. Rast ekonomije Slovačke povezan je sa njenim ulaskom u EU, a danas Slovačka ima najveću stopu produktivnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Nijedna zemlja EU nije dovoljno jaka da bi mogla sama da nastupa u svetskoj trgovini, zato je formirano veliko evropsko tržište. EU nastoji da ukloni prepreke za trgovinu i oslobodi kompanije suvišnih administrativnih procedura kako bi evropskim firmama olakšala razvoj ekonomije i pristup novim potrošačima.

Epizoda 8 – U agri je kultura

Deka Spasoje bi se iznenadio kada bi probao paradajz poreklom iz Evropske unije. Jedna od najčešćih predrasuda jeste da je hrana u EU plastična i nezdrava. Naprotiv, politika EU nastoji da omogući proizvođačima svih vrsta hrane da proizvedu bezbednu, visokokvalitetnu hranu, poštujući veoma visoke standarde zaštite životne sredine, kao i standardne u vezi sa bezbednošću i zdravljem životinja. Srpska poljoprivreda je trenutno u zaostatku u odnosu na evropski prosek, no to ne znači da je prirodnija i manje industrijalizovana. Srbija ima veliki poljoprivredni potencijal, a njeno unapređenje je jedna od najznačajnijih oblasti evrointegracija.

Epizoda 9 - Omg gmo

Kao što se Jelena plaši da će Šarunas da mutira od  silne GMO hrane, tako i većina stanovnika Srbije strahuje da će ulaskom u Uniju genetski modifikovana hrana postati deo svakodnevice. Međutim ono što široj javnosti nije poznato jeste da EU ima jedan od najrestriktivnijih režima za GMO proizvode koji su za ljudsku potrošnju. Sva hrana koja sadrži GMO mora biti jasno obeležena, tako da potrošači mogu da vide da li proizvod sadrži genetski modifikovane sastojke, što trenutno nije slučaj u Srbiji. Osim toga, u većini država članica zabranjeno je komercijalno gajenje genetski modifikovanih kultura na svojim teritorijama.

Epizoda 10 - Bračni par Fernandez

Mihajlo se nije bez razloga zagrcnuo na pomen da Manuela i Serhia vodi na utakmicu. Iako je u Srbiji diskriminacija zabranjena, a ljudska prava garantovana, određene društvene grupe u praksi i dalje teško ostvaraju svoja prava. Evropsko antidiskriminaciono zakonodavstvo je među najrazvijenijima u svetu. Ukupno 13 država članica Evropske unije legalno priznaje istopolne brakove. Srbija je kao deo integracionih procesa u poslednjih nekoliko godina počela da preduzima korake u cilju unapređenja položaja manjina, ali još uvek nije dostigla evropske standarde.

Epizoda 11 – Pazi snima se

Za Mihajla nema dileme, čim je stvar osetljiva, mora da je u pitanju nešto “ljubavno”. Ipak, Zala je u Srbiju došla kako bi pomogla unapređenju rada sa ljudima sa posebnim potrebama. Evropska unija zalaže se za ljudska prava i dostojanstveno ophođenje prema svakoj osobi. Godine 2007. osnovana je Agencija za osnovna prava (FRA) sa specifičnim zadatkom pružanja saveta u oblasti osnovnih prava. EU je do sada realizovala nekoliko projekta u Srbiji koje za cilj imaju osposobljavanje ljudi sa posebnim potrebama i njihovu integraciju u društvo.

Epizoda 12 – Povratak prirodi

Iako nije uspeo da šarmira nijednu od dve Finkinje, Mihajlo se barem upoznao sa prirodom i naučio da je ceni. Srbija raspolaže velikim prirodnim bogatstvom čiji potencijali u velikoj meri nisu iskorišćeni. U okviru velikog projekta razvoja dunavske regije u Srbiji, Evropska unija i Austrijska razvojna agencija su 2015. godine podržale projekat kojim je promovisan brend “Fruškogorski lipov med” i njegov plasman na tržište. U okviru istog projekta, Evropska unija je sa 193.000 evra finansirala i projekat “Stream4Green” koji za cilj ima razvoj ekoturizma.

Epizoda 13 – Prljavi ples

Možda će baš program Kreativna Evropa pomoći Mihajlu da konačno nađe srodnu dušu. Srbija je prva zemlja van Evropske unije koja učestvuje u ovom programu u okviru Evropske komisije za podršku kulturnom i kreativnom sektoru. Program između ostalog pomaže i promoviše prekograničnu saradnju i mobilnost kulturnih aktera, širenje kulturnih sadržaja, kao i aktivnosti Evropske asocijacije folklornih festivala, od kojih se nekoliko održava u Srbiji.

Epizoda 14 – Drži vodu dok majstori odu

Osim što su naučili vodoinstalaterske trikove, Mihajlo i Branko su naučili i da štede dragocene zalihe prirodnih resursa. Evropska unija ima niz pravila i politika kojim reguliše zaštitu životne sredine i preduzima važne korake u rešavanju najvećih ekoloških problema. Evropska Unija je do sada napravila najveće investicije u oblasti ekologije u Srbiji. Neki od podržanih projekta su: poboljšanje Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda Vrbas-Kula, proširenje i sanacija postrojenja za tretman otpadnih voda u Subotici kao i prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu.

Epizoda 15 – Švedska ljubavna priča

Iako deka Spasoje ne veruje da je moguće iznenadno dobiti stan, EU je obezbedila rešenje za stanovanje za oko 2000 ljudi kroz program zbrinjavanja izbeglica u Srbiji. Stotine hiljada ljudi koji su izbegli usled ratova u regionu našli su novi dom u zemljama EU.

Epizoda 16 – Zemlja hrane

Dok je Jelena pronašla savršeno ravne šargarepe po standardima EU, ukućani zamalo da ostanu bez ručka. Mediji često namerno preuveličavaju ili izmišljaju priče o besmislenim pravilima ili institucijama Evropske unije, među kojima je i to da je u EU zabranjeno prodavati krive banane i krastavce, kao i kvrgave šargarepe. Lista pogrešno protumačenih regulativa i zakona Evropske unije je dugačka. Zapravo, radi se o klasifikaciji voća i povrća shodno karakteristikama.

Epizoda 17 – Šija ili vrat

Jelena bi najradije zaštitila svoje recepte, za koje smatra da su jedinstveni, ali to nije baš tako jednostavno. Srbija ima ukupno 52 nacionalno registrovana i tri međunarodno registrovana proizvoda: homoljski med, bermet i leskovački domaći ajvar. Grčka ima više od 100 proizvoda zaštićenog geografskog porekla, među njima je i feta sir. Oznaka zaštićenog geografskog porekla od izuzetnog je značaja kako za državu tako i za preduzetnike. Na ovaj način štite se proizvodi koji su deo tradicije i nacionalnog identiteta i određuje se cena i ekskluzivnost proizvoda.

Epizoda 18 – Sajber deka

Da je deka Spasoje ranije otkrio svoj talenat, njegova inovacija bi mogla da uđe u razmatranje za novi “start up“. Tehnološki razvoj i inovacione delatnosti su od presudnog značaja za stabilnu privredu jedne zemlje. Stoga je Evropska unija sa 8.4 miliona evra finansirala „Projekat podrške inovacijama u Srbiji“. Cilj ovog projekta je podsticaj inovativnog preduzetništva, stvaranje i unapređenje inovacionog sistema u Srbiji i poboljšanje opšte svesti o ulozi tehnološkog razvoja i inovacija u privredi.

Epizoda 19 – Mlade nade Srbije

Deka Spasoje je zablistao u ulozi promotera svoje zemlje, a projekti poput prezentacije koju je napravila Eržebet značajno doprinose razvoju turizma. Prvi projekat u oblasti turizma koji je Evropska unija finansirala u Srbiji je projekat "Podrška sprovođenju Nacionalne strategije razvoja turizma". Ovaj projekat je finansiran sa milion evra, a glavni cilj bio je povećanje doprinosa turizma nacionalnoj ekonomiji Srbije. U Evropskoj uniji turizam je treća po veličini socio- ekonomska aktivnost i čini 5% bruto društvenog proizvoda, obezbeđujući posao za više od 20 miliona ljudi.

Epizoda 20 - Druga šansa

Poput Branka, mnogi građani su skloni predrasudama o bivšim zatvorenicima. Kako bi pomogla ponovno uklapanje osuđenika u društvo, Evropska unija je finansirala projekat podrške stručnom obrazovanju i obuci u zatvorskim ustanovama Srbije sa dva miliona evra. Na taj način je stvorena mogućnost da osuđenici po izlasku iz zatvora ostave iza sebe kriminalnu prošlost i na legalan način zarade za život.

Epizoda 21 - Lepota i nega njive

Jelenine planove o produženom spa vikendu svakako je pokvarila činjenica da Bio Sense nije nikakva klinika za ulepšavanje, već istraživački institut. Institut broji 68 zaposlenih stručnjaka koji se bave uvođenjem naprednih informacionih tehnologija u oblasti poljoprivrede, bezbednosti hrane, ekologije, zaštite životne sredine i šumarstva. Kroz projekte Evropske unije BioSense je do sada finansiran sa više od 10 miliona evra bespovratnih investicija i postao je međunarodno priznat institut.

Epizoda 22 – Pričaj srpski da te ceo svet razume

Da je deka Spasoje znao da Ugovor o Evropskoj uniji izričito navodi da “Unija poštuje nacionalni identitet država članica”, možda ne bi imao strah da će nam Evropa uzeti i jezik i pismo. Zvanični jezik svake države članice istovremeno je i zvanični jezik Unije, tako da bi po ulasku Srbije u Evropsku uniju i srpski jezik postao zvanični jezik. Ćirilica je postala zvanično pismo od kad je Bugarska ušla u Evropsku uniju, a primer za to je novčanica od pet evra koja je ispisana i ćiriličnim pismom.

Epizoda 23 – Pomoć prijatelja

Jelena i Mihajlo bili su začuđeni Josipovim predlogom jer ideja o zaštiti potrošača kao prava svakog građanina još uvek nije u potpunosti integrisana u srpsko društvo. Ovo novo pravo se među građanima Srbije često povezuje sa EU i doživljava kao jedna od prednosti u procesu evropskih integracija, i to s pravom. EU ima jedan od najrigoriznijih zakona koji pruža zaštitu potrošačima. Novi Zakon o zaštiti potrošača, sa tri nove direktive Evropske unije, usvojen je u junu 2014. i sadrži precizno definisane kriterijume za nezavisne organizacije potrošača i uspostavlja sistem za prigovor potrošača.

Epizoda 24 - Drvo jagode

Iako Mihajlo smatra da je veliki biznismen, njegov „biznis“ ne donosi inovacije na tržište i zbog toga on mora sam da investira u svoj „posao“ pa čak i kad je u pitanju kafemat. S druge strane, Evropska unija je sa više od 8 miliona evra podržala 53 inovativna projekta u Srbiji, održala radionice i obuke i obezbedila sredstva bespovratne pomoći „start up“ kompanijama. Punjač „Strawberry Drvo“ jedna je od inovacija podržanih ovim projektom, a grupa studenata - pronalazača, prerasla je u kompaniju Strawberry energija.

Epizoda 25 – Multi-kulti

U Pansionu se već oseća evropski duh, čak se i deka Spasoje pokazao kao moderan čovek širokih shvatanja. Evropa je uvek bila mesto gde su se mešale mnogobrojne kulture i tradicije. U Evropskoj uniji živi više od 500 miliona ljudi, govore se 24 zvanična i dodatnih 150 regionalnih i manjinskih jezika. Unija zastupa jednaka prava za sve bez obzira na nacionalnu, versku ili etničku pripadnost. U skladu sa tim, moto Evropske unije glasi In varietate concordia – Ujedinjeni u različitosti.

Epizoda 26 – Ljubav na Malti

Na Vikinu sreću, studenti sa Malte izabrali su baš Srbiju kao lokaciju za snimanje filma i to zahvaljujući projektu Film in Serbia. U okviru programa društvenog i ekonomskog razvoja koji je EU sporovela u Srbiji, podržan je rad Srpske filmske asocijacije i projekat Film in Serbia, koji za cilj ima promovisanje gradova i opština u Srbiji kao konkurentne destinacije za snimanje stranih filmova. Kao rezultat, u Srbiji je snimljeno više od 10 filmova, brojne reklame i specijalni efekti.

Epizoda 27 – Potpuri (best of)

Belimarkovići se polako privikavaju na strance u svojoj kući, razlike u načinu života i stavovima. Isto tako, Srbija se postepeno prilagođava propisima i vrednostima EU, počevši od konferencije između Evropske unije i Srbije održane 21. januara 2014. godine, kada je formalno označen početak pristupnih pregovora. Ti pregovori određuju kako i kada će Srbija usvojiti pravne tekovine Evropske unije. Da bi pristupila EU, svaka zemlja prolazi kroz proces pregovaranja rasčlanjen na 35 poglavlja. U poglavljima je sadržano sve ono sto jeste predmet pregovora – zakonodavstvo sa kojim treba da se harmonizuje domaći pravni sistem, ali i standardi i sistem vrednosti koje treba uvesti kroz reforme.

Epizoda 28 – Svaki kraj je novi početak

Belimarkovići su imali prilike da nauče mnogo toga od gostiju Pansiona ali i da razbiju predrasude i uvide koje sve prednosti Unija nosi sa sobom. Neke od njih su: slobodno i bezbedno kretanje Evropom, studiranje, život i rad, ekološki i prehrambeni standardi, borba protiv kriminala, kontrola granica… Pravo na slobodno kretanje je jedno od najočiglednijih prednosti Evropske unije. Oko 11 miliona građana EU koristi to pravo i sada živi u nekoj drugoj zemlji članici. Još veći broj redovno putuje u druge zemlje EU poslovno ili turistički, uživajući prednosti brzog prelaska granice bez provere. Možda će posle svega ovakva mogućnost ipak biti najpotrebnija deki Spasoju.